Brainz TV

🥉 Tim Univerziteta Singidunum briljirao na DigiEdu Hackatonu 2025! Na ovogodišnjem DigiEdu Hackatonu u Beogradu, u konkurenciji 21 ekipe i više od 80 učesnika, tim Univerziteta Singidunum osvojio je treće mesto! 🚀 Članovi tima: • Nikola Kremić • Andrija Tasić • Luka Tasić Svojim inovativnim rešenjem zasluženo su poneli „bronzu“ i pokazali izvanredne veštine softverskog inženjerstva i timskog rada. 💡✨ Čestitke na sjajnom uspehu! 👏🔥

Stefan Uroš V Nemanjić: Poslednji plamen loze Nemanjića 👑🔥 Na današnji dan 1371. godine preminuo je Stefan Uroš V, poznatiji kao „Uroš Nejaki“ — sin cara Dušana i poslednji vladar slavne dinastije Nemanjića. Iako je često prikazivan kao slab vladar, njegovo vreme obeležili su duboki potresi u državi: velikaši su jačali, carstvo se rasipalo, a srednjovekovna Srbija ulazila je u presudno doba pre velikih osmanskih osvajanja. Uprkos svemu, Uroš je ostao simbol jedne epohe koja se gasila, ali i most ka novom, dramatičnom periodu naše istorije. ⚔️📜 Njegova smrt označila je kraj dinastije koja je izgradila temelje srpske državnosti, kulture i duhovnosti — loze koja je ostavila neizbrisiv trag u našem identitetu.

🎉⚖️ Apsolutne pobednice! Studentkinje Pravnog fakulteta u Nišu briljirale su na 12. takmičenju u simulaciji suđenja „Osudi diskriminaciju“, koje organizuje Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. 🥇 Prvo mesto: Mila Jovanović & Kristina Stojanović 🥈 Drugo mesto: Tamara Stošić & Iva Nenković 🏆 Specijalne nagrade: Mila i Kristina — najbolje govornice Mentorke: prof. dr Anđelija Tasić i asistentkinja Bojana Verović. U jakoj konkurenciji timova iz Beograda i Novog Sada, pokazale su vrhunsko znanje, retoriku i sigurnost u nastupu. Sjajan uspeh i veliki ponos! ✨👏

Vladan Đorđević i Slobodan Jovanović: Dva stuba srpske misli i državnosti ✍️📜 Na današnji dan sećamo se dvojice ljudi čiji su životi i dela urezani u temelje srpske kulture, nauke i državne uprave — Vladana Đorđevića i Slobodana Jovanovića. Njihove sudbine, iako različite, spajaju se u istoj tački: služenju narodu, državi i znanju, onako kako se nekada pisalo o velikim ljudima starog Beograda, u dahu poštovanja, tiho i uzdignuto. Vladan Đorđević, rođen 1844. godine, lekar i državnik, čovek čvrste volje i visoke vizije, bio je među onima koji su u Srbiji doneli modernu medicinu i savremeni humanitarni rad. Kao osnivač Crvenog krsta Srbije i Srpskog lekarskog društva, uneo je red i brigu tamo gde je do tada vladao samo teret vremena. Njegovo delovanje, poput starinskih beogradskih hronika, govori o epohi u kojoj su retki pojedinci nosili težinu velikih reformi na svojim plećima. Slobodan Jovanović, rođen 1869. godine, pripadnik one fine beogradske inteligencije sa kraja XIX veka, bio je pravnik, istoričar, književnik i državnik — čovek čije su reči i misao formirale naraštaje. Profesor javnog prava, rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, držao je predavanja koja su ličila na tihe, dostojanstvene razgovore o državi, pravu i moralu. Njegovi tekstovi i danas imaju onu staru beogradsku patinu — ozbiljnost, meru, stil. Đorđević i Jovanović ostavili su za sobom delo koje se ne troši. Jedan je brinuo o telu naroda, drugi o njegovom umu. A zajedno, u istoriji stoje kao simbol vremena kada su reč, znanje i služba predstavljali najviše ideale čoveka.

🎻✨ Sjajan uspeh iz Mađarske! Nina Rakočević, studentkinja Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, osvojila je Grand Prize nagradu apsolutnog pobednika na Međunarodnom takmičenju „Jenő Hubay“ održanom u Miškolcu od 13. do 16. novembra 2025. 👑🎶 Osim glavnog priznanja, Nina je ponela i dve specijalne nagrade: 🏅 za izvanrednu tehniku 🎫 koncert na FAB Samerfestu 2026. Briljantan rezultat i još jedna potvrda njenog izuzetnog talenta i rada. Čestitamo! 🌟👏

❄️✨ Da li ste znali da ni jedna snežna pahulja nije potpuno ista — iako se sve rađaju na gotovo identičan način? 🌨️🔍 Svaka pahulja nastaje kada se mala čestica prašine ili polen „uhvati“ za kapljicu vode u oblaku. Kako kristal raste i spušta se kroz vazduh, prolazi kroz različite temperature i vlažnost, pa svaki sloj formira jedinstven oblik. Rezultat? Milioni sitnih ledenih remek-dela, a nijedno ne ponavlja drugo. ❄️🧬 Njihove simetrične šare nisu samo lepe — one su mala arhitektonska čuda prirode. Struktura kristala zavisi od samo jedne stvari: puta kojim je pahulja putovala kroz oblake. Jedan stepen toplote više ili manje potpuno menja njen izgled. 🌡️✨ Iako traju kratko, pahulje nas podsećaju da priroda stvara umetnost i tamo gde je najmanje očekujemo — tiho, nežno i u beskrajnom broju varijacija. 🌬️💙

Pavle Ivić: Čuvar jezika i narodne reči 📚✨ Na današnji dan 1924. godine rođen je Pavle Ivić — jedan od najuglednijih srpskih lingvista, filologa i redovni član SANU, čiji je rad presudno oblikovao savremeno razumevanje slovenskih jezika. Svojim istraživanjima dijalekata, istorije srpskog jezika i fonologije ostavio je neprocenjiv trag u nauci. Ivić je neumorno beležio govor naroda, čuvao jezičko nasleđe i postavio temelje savremene srpske dijalektologije. 🔎🗣️ Njegova dela ostaju stubovi lingvistike — svedočanstvo posvećenosti, naučne preciznosti i dubokog poštovanja prema jeziku kao živom nasleđu koje oblikuje identitet jednog naroda.

Uspeh Srbije na Rumunskom masteru iz informatike 🇷🇴💻✨ Na prestižnom takmičenju u Bukureštu (26–29. novembar 2025), u konkurenciji 245 učesnika iz 13 zemalja, naši talentovani učenici zablistali su sa čak četiri medalje! 🎉 🥈 Stefan Šebez – Matematička gimnazija, Beograd 🥈 Petar Banović – Matematička gimnazija, Beograd 🥉 Filip Repman – Gimnazija „Veljko Petrović”, Sombor 🥉 Dimitrije Atanasković – Gimnazija „Svetozar Marković”, Niš Rukovodioci ekipe: 👨🏫 Filip Bojković, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu 👨🏫 Bogdan Petrović, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu Čestitamo našim mladim informatičarima na sjajnom rezultatu! 🇷🇸💙✨

Paja Jovanović: Slikar koji je istoriji dao lice 🎨✨ Na današnji dan 1957. godine preminuo je Paja Jovanović — jedan od najvećih srpskih slikara i najznačajnijih predstavnika akademskog realizma. Njegove kompozicije, portreti i istorijske scene oblikovale su vizuelnu kulturu Srbije i ostavile neizbrisiv trag u evropskoj umetnosti. Paja je svojim delima majstorski prikazao epohe, običaje i ljude, pretvarajući platno u živu priču. 🖼️🌟 Njegov opus ostaje trajni svedok umetničke preciznosti, kulture i dubokog razumevanja istorije — nasleđe koje i danas inspiriše.

Duško Radović: Glas koji je učinio svakodnevicu poetičnom ✍️✨ Na današnji dan 1922. godine rođen je Duško Radović — pesnik, pisac, novinar, aforističar i jedan od najprepoznatljivijih televizijskih urednika u istoriji srpske kulture. Njegove kratke, mudre i duhovite misli oblikovale su jutra miliona ljudi, pretvarajući obične trenutke u male lekcije o životu. Radovi poput „Beograde, dobro jutro“ postali su simbol topline, iskrenosti i jedinstvenog pogleda na svet. 📚🌟 Ostavio je za sobom neprolazna dela koja nas i danas podsećaju da se najveća mudrost često krije u jednostavnim rečima.